Verni sluga ili zao gospodar
0
Želudac kao savršena laboratorija:
Kako loše navike stvaraju roba od čoveka
Želudac je jedan od najfascinantnijih i najvažnijih organa u ljudskom telu. On je prva ključna stanica u digestivnom traktu kroz koju prolazi apsolutno sve što unosimo u organizam kako bismo živeli. Ako hrana na samom početku ne bude kvalitetno pripremljena za dalji tok varenja, naše celokupno telo gubi na kvalitetu i energiji.
Savršenstvo skriveno u jednoj litri
Želudac bismo najlakše mogli uporediti sa vrhunskom, visokotehnološkom hemijskom laboratorijom koja je opremljena najpreciznijim senzorima za kontrolu kvaliteta i merenje pH vrednosti. Jedna vrsta ćelija u njemu konstantno luči hlorovodoničnu kiselinu (HCl), kalijum hlorid (KCl) i natrijum hlorid (NaCl), držeći kiselost u strogo preciznom opsegu od 1.5 do 3.5 pH. Kako ova jaka kiselina ne bi uništila samu sluzokožu želuca, druge ćelije proizvode bikarbonate i viskoznu tečnost (mukus) kojom se zidovi redovno oblažu i štite.
Zanimljivo je da naš želudac misli i na druge: pošto creva nemaju takvu zaštitu i kiselina bi ih bukvalno spalila, ćelije na samom izlasku iz želuca luče ogromnu količinu bikarbonata koja u potpunosti neutrališe kiselinu pre nego što hrana zakorači u tanko crevo.
U hemijskom svetu, tolerancija na odstupanje od formule je nula. Da bismo sve ove mašine, centrifuge i destilerije smestili u realnom svetu, bile bi nam potrebne čitave zgrade – a naše telo sve to obavlja unutar jedne jedine elastične kese zapremine od oko jedne litre, koja ima neverovatnu sposobnost samoisceljenja ako su svi drugi uslovi ispunjeni.
Kada sluga postane gospodar: Anatomija loših navika
Želudac funkcioniše i kao naš „drugi mozak“. Povezan je sa nervnim sistemom, ali ima sposobnost da donosi samostalne odluke i trenutno reaguje na spoljne događaje, stresove i strahove. Nažalost, on veoma lako prihvata i naše loše navike. Na samom početku, želudac je poslušan: on trpi i memoriše sve izazove koje mu priređujemo kroz prejedanje, unošenje brze, suve i preslatke hrane sa veštačkim aromama. Međutim, nakon izvesnog vremena, on preuzima komandu, aktivira zapamćeni program i postaje surovi gazda, a mi – robovi sopstvenih loših navika. To je trenutak kada hrana prestaje da bude gorivo za život i postaje sredstvo za kompenzaciju stresa i dosade.
Oči su najčešći krivac za vraćanje na staro – ono što u narodu zovemo „gladne oči“. Čovek uspe mentalnom snagom da smanji zapreminu želuca i creva kroz 8 do 10 dana discipline, ali ako ne pobedi svest o hrani kao pukom zadovoljstvu, gladne oči će preko noći anulirati sav postignuti uspeh.
________________________________________
Važna napomena o zdravlju i bezbednosti:
Ovaj tekst prikazuje informacije o tradicionalnim metodama i porodičnoj praksi autora, i ne predstavlja zvanični medicinski savet. Za sve ozbiljne kardiološke simptome, bolove u stomaku i postavljanje dijagnoza, pacijenti su dužni da se obavezno konsultuju sa svojim izabranim lekarom.