Tiha epidemija zagušenja: Statistika od 2010. do 2026.

PRVI TEKST: Šta nam pokazuje statistika od 2010. do danas? Kada sam pre više od petnaest godina došao do saznanja da zapušeni limfni čvorovi mogu dramatično da naruše ljudsko zdravlje, uveo sam jedno pravilo u svoju praksu: kod svake osobe koja dođe kod mene, bez obzira na njene godine i zvaničnu dijagnozu, obavezno proveravam stanje limfnog sistema. Podaci do kojih sam došao kroz godine su više nego zabrinjavajući i pokazuju jasnu progresiju trovanja ljudskog organizma u modernom dobu: • Period od kraja 2010. do 2012. godine: Statistika je pokazivala da je od 10 pregledanih osoba u proseku samo jedna imala problem sa nefunkcionalnošću limfnog sistema. • Period od 2012. do 2014. godine: Broj osoba sa zapušenom limfom porastao je za više od 50%. Od 10 pregledanih pacijenata, čak 6 do 7 njih je imalo ozbiljan zastoj. • Godina 2016: Situacija se drastično pogoršava. Bilo je potrebno pregledati između 20 i 30 ljudi da bi se pronašla samo jedna osoba koja nema problem sa cirkulacijom limfe i protokom kroz čvorove. • Godine 2018. i 2019: Brojke postaju ekstremne. Dolazilo je i po 50 ljudi sa teškim zastojem limfe pre nego što bi se pojavio samo jedan čovek sa čistim sistemom ili tek blagim zagušenjem. • Danas, u 2026. godini: Stanje je takvo da se iskreno iznenadim kada mi dođe osoba koja nema problem sa limfnom cirkulacijom. Zbog toga sam praktično i prestao da vodim evidenciju – zagušenje je postalo pravilo, a prohodnost retki izuzetak. Moram da naglasim da se ova statistika odnosi na ljude koji su već imali razvijene zdravstvene probleme i bolove u kičmi, kuku, kolenu, vratnoj regiji ili digestivnom traktu. Međutim, situacija na ulici, među naizgled zdravim prolaznicima, sigurno nije mnogo bolja; razlika je samo u tome što ih problemi još uvek nisu stigli. Najveća opasnost preti našoj deci Omladina i deca danas imaju potpuno isti problem sa zapušenošću limfnog sistema kao i odrasli. Iako su u prednosti jer su mladi, svedoci smo sve većeg broja bolesne dece. U najvećem riziku su deca koja svakodnevno konzumiraju energetska i druga industrijski proizvedena pića prepuna šećera, veštačkih boja, ukusa i pojačivača. Kada se tome doda loša ishrana sa minimalno domaće, kuvane hrane i povremena ili slaba fizička aktivnost, telo ulazi u ozbiljan problem. Kod tolikog unosa hemije i šećera ne pomaže ni intenzivan trening – organizam jednostavno ne može da obradi i eliminiše toliku količinu toksina. Činjenice su još surovije: deca se danas rađaju sa određenom količinom toksina koju sakupe još u majčinoj utrobi, a proces se ubrzava kasnijim uvođenjem veštačke hrane. Nedavna istraživanja pokazuju da se u pupčanoj vrpci novorođenčadi može pronaći između 200 i 400 vrsta različitih toksina.