Limfni sistem - Temelj zdravlja

Limfni sistem – Temelj zdravlja i sanitarni čvor tela o kome nas ne uče u školama Zašto sa potpunom sigurnošću tvrdim da je limfni sistem najvažniji sistem u ljudskom telu? Odgovor je jednostavan i biće vam jasan u samo nekoliko rečenica. Kada se svi organi i sistemi u našem telu nalaze u čistoj sredini – odnosno u čistoj međućelijskoj tečnosti – tada je i unutar samih ćelija tečnost savršeno čista. U takvom okruženju, hemijski procesi u ćelijama odvijaju se besprekorno. To znači da se svaka ćelija kvalitetno hrani, normalno diše, proizvodi energiju, besprekorno održava svoj DNK i proizvodi potrebne kiseline. S obzirom na to da se u svakoj pojedinačnoj ćeliji u samo jednoj sekundi odigra oko milijardu procesa, postaje vam jasno zašto konstantno potenciram važnost i funkcionalnost limfnog sistema.

Odskora u javnosti slušamo kako je limfni sistem zapravo „kanalizacija“ našeg tela. Pa ipak, klasična medicina ga i dalje uopšte ne uzima u obzir prilikom dijagnostike i lečenja. Kada je međućelijska tečnost zaprljana nusproizvodima metabolizma (a u našem telu se, podsetimo, odigra oko 100 sekstilionа procesa svake sekunde), organizam stvara planine otpada. Pomnožite taj broj sa 24 sata, sa minutima i sekundama, i pokušajte da zamislite kolika količina smeća mora da napusti telo isključivo putem limfe. Na sav taj prirodni ćelijski otpad moramo dodati i ono što svesno unosimo u organizam kroz hranu, piće i vazduh: pesticide, koncentrate, tešku hemiju, gazirana industrijska pića i razne toksine. Suplementi i lekovi su takođe ogromni učesnici u ovom sveopštem trovanju organizma.

Lekari sa otvorenim umom će ovo brzo shvatiti, ali ja pišem jednostavnim jezikom kako bi me razumeli obični ljudi koji žele da uzmu zdravlje u svoje ruke.

Najveća tajna medicine: Limfni čvorovi nisu žlezde, već mehaničke pumpe! Sada dolazimo do najvažnijeg dela koji niko u javnosti ne pominje. Lekari ovo ne znaju jer o tome ne uče tokom svog medicinskog obrazovanja. Oni uče anatomsku građu sistema, sastav limfe i njenu osnovnu funkciju. Međutim, posledice koje nastaju kada sistem zakaže se ne uče. Ne uči se kako popraviti funkciju limfnih čvorova; štaviše, medicinski radnici i maseri se kroz školovanje uče da se limfni čvorovi (naročito u pazušnim regijama i preponama) ne smeju dirati i da to može biti opasno. Masaža čvorova je u klasičnim praksama strogo zabranjena. U medicinskoj literaturi limfni čvorovi se pogrešno nazivaju „limfnim žlezdama“. To je zabluda. Limfni čvorovi nisu žlezde jer ne luče nikakve hormone! Oni su mehaničke pumpe koje u sebi sadrže filtere, a rade isključivo na principu kontrakcije mišića i pokreta. Limfni čvorovi rade po principu vakuum pumpe. Možemo ih slikovito uporediti sa ručnim pumpicama za pretakanje goriva ili sa gumenom pumpicom na aparatu za ručno merenje krvnog pritiska. • Čvorovi u pazuhu pumpaju limfu kada pokrećemo ruke. • Čvorovi u preponama pumpaju limfu kada hodamo, trčimo ili radimo vežbe. Na ovaj način, limfni čvorovi potiskuju limfu kroz sudove duž celog tela, sve do vrata i ključne kosti, gde se ona uliva u dve velike vene. Odatle, kroz krvotok i preko srca, limfa odlazi pravo u jetru na konačno razgrađivanje preostalog otpada, koji su prethodno neutralisala bela krvna zrnca. Da vojska naših belih krvnih zrnaca prethodno ne blokira i ne razgradi te teške toksine, naša jetra bi trenutno stradala i otkazala.

Ovaj deo je od životne važnosti jer danas imamo ekstremno veliki broj bolesnih ljudi koji godinama žive u neprekidnim bolovima. Iz godine u godinu situacija u svetu se pogoršava i raste broj navodno „neizlečivih“ bolesti.

Onaj čovek kome limfni sistem radi i čija je međućelijska tečnost čista, uopšte ne razmišlja o ovome i pitanje je koliko uopšte može da razume muku bolesnog čoveka. Zato pišem o zapušenom sistemu – jer kada se ova istina javno prizna, i zdravi ljudi će više ceniti svoju limfu i raditi na tome da im telo ostane prohodno.

Kako zaprljana međućelijska tečnost proizvodi bol? Svaki bol koji se pojavi u telu, a koji medicina najčešće dijagnostikuje kao „reumatski bol“, bol u kuku, kolenu ili zglobovima, zapravo je direktna posledica nagomilanog otpada. To se dešava na dva načina: 1. Oštećenje zglobova: Toksini i nečistoće se talože direktno na zglobne površine. Vremenom, to nagomilavanje izaziva upalni proces. Kako godine prolaze, usled pogrešnog lečenja koje maskira simptome, ta upala trajno ošteti hrskavicu zgloba. 2. Stvaranje fibrozita (grudvica) u mišićima: Taloženjem otpadnih materija u mišićnom tkivu paralelno se odvijaju dva opasna procesa: o Mehanički pritisak: Otpad stvara tvrde grudvice – fibrozite, koji mogu narasti do veličine loptice ili oraha. Tako oformljeni, oni vrše direktan fizički pritisak na okolne krvne i limfne sudove, što uzrokuje snažan bol. Taj bol se reflektuje i prenosi na susedne regije, jer pritisak u zoni gde ima mnogo kapilara dovodi do njihovog nabreknuća – sudovi se uvećavaju i pritiskaju jedni druge.

U lumbalnoj i repnoj kičmi, osim nerava, nalazi se ogromna mreža krvnih i limfnih sudova. Smanjen protok kroz njih stvara nesnosan bol. Konstantna upala: Pošto je sadržaj unutar tih fibrozita toksičan i nepoželjan, on konstantno tinja i izaziva upalu, koja sa godinama napreduje i stvara sve intenzivniji bol.

Nevin, a optužen: Zašto medicina krivi samo nerve?

Neke stavove zvanične medicine jednostavno ne mogu da razumem, pa hajde da se zapitamo zajedno: Zašto se u zdravstvu nikada ne uzima u obzir da u telu može da boli još nešto osim nerava? Uklješten nerv, upaljen nerv, i samo nerv... Pa, iskreno, to već počinje da me nervira.

Postaviću svima logično pitanje: ćelija je živo biće, pa zar ona ne može da oseća bol? Ćelija ima direktnu komunikaciju sa mozgom i žali mu se, tražeći pomoć da joj mozak ublaži muku barem lučenjem endorfina, ako već nije u mogućnosti da samostalno očisti prljavštinu i zagušenje oko nje. Ovu komunikaciju između ćelije i mozga obavlja nerv. Njegov jedini zadatak jeste da prenese komandu od mozga do krajnjeg korisnika i da izvesti mozak kakva je situacija na terenu. Razmislite logično: da li bi nerv bio u stanju da prenosi sve te silne komande, endorfin i milione drugih informacija, a da istovremeno sâm trpi tako razarajući fizički bol? To jednostavno nije realno, a nije ni pošteno – nerv je u ovom slučaju potpuno nevin, a dežurni je krivac i optuženik. Kao što sam pisao u tekstu o išijasu, nervi nemaju receptore za bol; oni niti bole, niti trnu. Zbog ovog pogrešnog pristupa bolu, ljudi se danas leče celog života, a umiru još bolesniji. Upravo iz tog razloga što se leče zdravi nervi a sve ostalo dodatno prlja i gubi dragoceno vreme. Savremena nauka je istražila i upoznala ljudsko telo svega 20 - 30% u proseku. Upravo u tom neznanju leži razlog zašto nema napretka, već bolesti bujaju.

Kada vam je smer pogrešan, nikada nećete stići na odredište.

Kada je limfni sistem zapušen, limfni čvorovi i sudovi se drastično uvećaju. Pošto se nalaze tik uz krvne sudove, oni ih pritiskaju sa svih strana. To zagušenje i prekid cirkulacije stvaraju bol, ukočenost, trnjenje i žarenjeu nozi, a oseća se i u ruci.

Savršenstvo odbrambenog sistema Kada limfni sistem sagledamo kao celinu, vidimo da on predstavlja pravo, apsolutno savršenstvo prirode i da mu moramo posvetiti maksimalnu pažnju: • Slezina (Izvor vojske): Slezina je deo limfnog sistema zadužen za proizvodnju belih krvnih zrnaca kod odraslih (kod dece proizvodi i bela i crvena). Bela krvna zrnca su naši vojnici kamikaze – oni se svesno žrtvuju, obuhvataju toksin ili patogen, neutrališu opasnost i ubijaju sami sebe. Pri tome, oni nepogrešivo i precizno biraju šta je plen, a šta zdravo tkivo. To je čist dokaz savršenstva unutar nas. • Timus (Grudna žlezda – Centar za obuku): Timus je jedina prava žlezda u limfnom sistemu. Deo vojske koju je proizvela slezina (takozvane T-ćelije) odlazi u timus na specijalnu obuku, gde postaju visokoobučene ubice toksina i tumora. Međutim, ako je saobraćaj u limfnom sistemu zapušen (baš kao kada se desi udes na auto-putu), ta vojska ne može da prođe do ugroženih mesta. Mi ne možemo nastaviti putovanje dok se prepreka fizički ne ukloni. Čak i ako neki vojnici uspeju da stignu do toksina i neutrališu ih, usled opšteg zagušenja ta mrtva bela krvna zrnca ne mogu da se evakuišu – ona sama postaju otpad koji se dodatno taloži u našim mišićima i unutrašnjim organima (želucu, materici, debelom crevu).

Pored toga što pumpanjem potiskuju limfu, čvorovi vrše i filtraciju: oni odvajaju čistu krv i vraćaju je natrag u organizam, dok prečišćenu limfu usmeravaju dalje ka jetri.

Pitanje za sve vas na forumu: Molim vas, napišite mi u komentarima:

1. Da li i vi smatrate da je limfni sistem nebitan, pa se zato uopšte ne koristi u zvaničnoj dijagnostici i lečenju? 2. Da li vas je ikada u životu ijedan lekar pitao za stanje vaše limfe ili vam pomenuo limfni sistem tokom pregleda i lečenja?

Iskreno verujem da će posle ovih mojih objava i lekari početi da razmišljaju na ovaj način. Zato moramo udruženo da radimo na širenju ove istine. Jer zapamtite – Ne sme ništa da boli!